Za ludost koju si počinio
srce više ne mari.
Načinio si da njena ljubav,bolom plače.
Ljubav je tako krhka.
O zašto si bio tako nemoćan
tako,bez srca
O srce moje,
koje nikad voljeno ne beše,
ne zaslužuje da voljeno bude.
Hoće li moje srce slušati razum
uživati samo u iskrenosti
koju seje vetar,
izrekavši razlog,
uvek žanje oluju.
Hoće li moje srce tražiti oproštaj,
strastven oproštaj.
Hoće;
Jer ko ne traži oproštaj
nikad mu oprošeno neće biti.