Над извором врба се наднијела
под њом косе дјевојка расплела
лице мије руше косе вије
горке сузе над извором лије
Тужна врбо, сестро моја мила
над извором што си се савила
као и ја без среће и ти си
цвјетала си, ал' рађала ниси
Обичај је у мом родном крају
да сироту за богата дају
због његових ливада и њива
сунце јарко шта сам коме крива
Стар је сестро руке му увеле
а и косе као снијег се бијеле
ја не тражим његово имање
моје срце хоће миловање
удаћу се за момчића млада
моја младост, младости припада