Имала си буре и бронзано посуђе
Под полицом послагане флаше
Све си гуште на овоме свету
Даровала као лепе делиће
Мирисала си на умак и свежу рибу
Хладила ме кад ме ухвати фјака
А када би душу стегла туга
У теби и пиjaх, и плаках
Конобо моја, радости сва
Душу сам своју сву теби дао
Конобо моја, ко дом си мој
Чувам ти песму, ко живот свој
Нана на, нана на, на на на
Нана на, нана на, на на на
Уз свећу још мирише лаванда
Рaзводни се живот ко беванда
Од пића, лажних вести
Не дамо се, још увек смо млади
Ајмо сви заједно, пријатељи моји
Разместимо хоклице, столице
Запевајмо песму с којом срце
У пола чаше заборавља бриге