Ako bih sutra obukla belo, nekom drugom poklonila se
u novu sreću nek me prati trista svatova bez tebe,
ako bi sutra grmele trube dok ti stojiš na prozoru sam,
znaćeš da moje usne ljube nekog vrednog da život mu dam.
Ko da si kralj ja te pred svetom uvek hvalila,
umesto da slike sam tvoje odmah spalila
zar svaku noć žena po žena da me remeti,
zar svaku noć da srce nema gram pameti.
Ako bih sutra obukla belo, nekom drugom poklonila se
u novu sreću nek me prati trista svatova bez tebe,
ako bi sutra grmele trube dok ti stojiš na prozoru sam,
znaćeš da moje usne ljube nekog vrednog da život mu dam.
Od sebe sam budalu bezbroj puta pravila,
jer drugo sam maštala da bih s tobom starila
zar svaku noć žena po žena da me remeti,
zar svaku noć da srce nema gram pameti.
Ako bih sutra obukla belo, nekom drugom poklonila se
u novu sreću nek me prati trista svatova bez tebe,
ako bi sutra grmele trube dok ti stojiš na prozoru sam,
znaćeš da moje usne ljube nekog vrednog da život mu dam.