The Mercy Seat [Serbian translation]

Počelo je loše, od kuće me odvukoše

U ćeliju smrti staviše da trunem

A skoro potpuno sam nevin, ja se kunem

I kažem vam opet:

Ne... bojim... se... da... umrem

Vrućina i hladnoća telom mi plaze

Zbog stvari i mesta gde se nalaze

Šolje iskrzane, na krpi rupe,

lica Isusa u činiji supe

Za večerom dogovora zlobne ekipe

Na kolicima s jelom točkova škripe

Oštre kosti što štrči iz hrane

Sve stvari su ili loše, ili su bez mane

A presto milosti na mene čeka

I osećam u glavi sto plamenih jezika

I tišti me žudnja velika

Da konačno izvagaju dokaze hude

Oko za oko

I zub za zub da bude

I izrekoh reči istine lude

I strah od smrti me zaobilazi široko

Protumači znake, daj im imena

Pokvaren zub i magla crvena

Zidovi su grozni, crni, dno dna

Užasan su zadah što se otpozadi prikrada

Užasan su zadah što se otpozadi prikrada

Užasan su zadah što se otpozadi prikrada

Užasan su zadah što se otpozadi zloslutno prikrada

Odnekud mi šapat dođe

U jaslama je Hristos rođen

I ko odrpanac drumom vođen

Na krstu on skonča

I sve to, ’ladno, izgleda skroz prikladno

Jer k’o drvodelja vek provede radno

Tako beše navodno

Dobra ruka moja

Istetovira Z.L.O. preko bratske šake

Ta prljava petorica

Da se zapitaju il’ pobune ne preduzeše korake

Na nebu je, od zlata, njegov presto

Gde zavetni kovčeg svoje ima mesto

Od tog trona, rekoše pa znam

Cela istorija teče naovam’

Ovde je napravljen od drveta i žice

I sada mi gori lice

I gospod nikada nije daleko

Na presto milosti sad se penjem

Glava obrijana, ožičena bez uzemljenja

I k’o leptir crni što je želje rob

U sjajnom oku da nađe svoju kob

Iz života se iskradam polako

Da u smrti smiraj nađem kratko

I kako god, bar nikad nisam lag’o

Z.L.O. je ime moje ubilačke ruke

Al’ D.O.B.R.O. je to što burmu nosi

Te bukagije dugo me stežu

Buntovnoj krvi ne dadoše da prkosi

I presto milosti na me čeka

I u glavi mi je sto plamenih jezika

I tišti me žudnja velika

Da odmere konačno istinu hudu

Oko za oko

I zub za zub nek bude

I izrekoh reči istine lude

I strah od smrti me obilazi široko

Iz prestola plamen izbija

I mislim da mi glava sija

I u meni nada klija

Da će se svršiti vaganje istine hude

Oko za oko

I zub za zub da bude

I da izgubim ništa ne ostade

A strah od smrti me obilazi široko

I presto milosti sad se sija

I iz glave mi dim se vije

I u meni nada klija

Da više neću videti neverice poglede

Oko za oko

I zub za zub da bude

I dokaze nikako da ponude

A motiv baš nikako

Iz prestola dim se prope

I k’o da mi se glava topi

I od mene će pomoć dobit’

Da svrši se izvrtanje istine hude

Laž za laž ću dati

I istina za istinu nek bude

Da izgubim ništa ne ostade

A ne plašim se umirati

Presto milosti topi se i žari

I krv ključa da ispari

A ja svima zabavu kvarim

S istinom što ne žele čuti

Oko za oko

I istina za istinu nek bude

I izrekoh reči istine lude

A strah od smrti me obilazi široko

I presto milosti na me čeka

I u glavi mi je sto plamenih jezika

I tišti me žudnja velika

Da izvagaju konačno dokaze hude

Život za život

Istina za istinu nek bude

A dokazi su im pepeo i prah

I kad slažem nije me strah

I presto milosti na me čeka

I u glavi mi je sto plamenih jezika

I tišti me žudnja velika

Da izvagaju konačno dokaze hude

Oko za oko

Isitna za istinu nek bude

I izrekoh reči istine lude

Al’ plašim se da i nije baš tako