Живим...
Живим а у мени нема живота,
и тако жива те чекам,
јер умирем, а не могу да умрем.
Ево, дајем ти своје срце,
твоја сам заробљеница,
Не желим да те волим,
али желим те и волим те...
Двадесет и четири руже си ранио,
Тако је слатка љубав коју ти дајем,
Двадесет и четири пупољка су превише,
Када знам да одлазиш,
док прелазиш по соби полако, лагано...
Ах, ах, љубави, како си ме згодила,
Те очи ми стварају проблеме,
и умирем, а ни не знам да сам већ мртва...
Погледај, дајем ти своје срце,
твоја сам заробљеница.
Двадесет и четири руже си ранио,
Тако је слатка љубав коју ти дајем,
Двадесет и четири пупољка су превише,
Када знам да одлазиш,
док прелазиш по соби полако, лагано...