22 Settembre [Serbian translation]

Više volim da živim

i da nikad više ne pitam.

Radije bih uhvatio,

nego pustio da se izgubi.

Živim u poređenju

sa jednim vekom i jednom sekundom,

i ne vidim stvari tako apsurdno,

da je svet zapravo instinkt.

Ti si dobro ako se rastanemo,

ali se želja vrati.

Posle dođi ovde blizu

i ispričaj mi tajnu.

Znam jednog starog ludaka

koji priča ljudima

o stvarima koje se nikada nisu dogodile

kako bi živeo negde drugo.

Ja prihvatam život ovakav kakav je,

ovo putovanje koje počinje samo od sebe,

koje me nikada ne pita za dozvolu.

Ja prihvatam život ovakav kakav je.

Sada se možeš osloboditi

starih uverenja,

stvorićemo nove

sa mojim novim rečima.

Ja ću misliti o svemu,

a ti ćeš morati da malo veruješ sebi,

i izvini zbog hladnoće,

ali se nadam da ćeš me spasiti,

da bih ostao u tišini

u noćima koje su više jesenje.

Sećam se sebe u parku

kako bih rekao "Pokaži koliko vrediš"

i nikada nemoj biti slomljen

ako se san ne ostvaruje.

Video sam isključene ljude

koji se smeju na glas.

Ja prihvatam život ovakav kakav je,

ovo putovanje koje počinje samo od sebe,

koje me nikada ne pita za dozvolu.

Ja prihvatam život ovakav kakav je.

Neću se ukrcati na ovaj voz koji

vodi u budućnost, ne.

Želim uživati čak i u prostom minutu

i 22. septembra vratiću se na ovo mesto,

ti znaš na šta mislim.

Ali sada ne mogu,

ne mogu više sebi da dozvolim to.

Moram ustati i uzdići se,

neću pisati muziku,

nego život ljudi.

Osećam da imam misiju

i kunem ti se imaću cilj,

pevaću u gluvo doba zime

da bih dao proleće.

Ja prihvatam život ovakav kakav je,

ovo putovanje koje počinje samo od sebe,

koje me nikada ne pita za dozvolu.

Ja prihvatam život ovakav kakav je,

Ja prihvatam život ovakav kakav je.