Krevet, prozor
i na zidu lezi ogledalo
gde jos uvek pronalazi prostor tvoj odraz.
Secanje je sada kao
klavir nem bez svojih kljuceva
da vise zvuci i manje cujem ovde njegove note.
I odjednom u tisini ta secanja
mi vracaju tvoje slike.
I moje ruke hladne, moja kosa
duga, crna, na mojim ledjima,
moje usne nesto nespretno ti sapucu,
'ti me ne gledaj, ali se ne zaustavljaj'.
Koza protiv koze i osmeh,
zasto tolike reci?
Secam se ove emocije,
dok zrak onog sunca je odlazio
i oko nas 200 beleski.
Svaki zivot sa svojom srecom
i svojom sudbinom, tacno
nam otkriva u sekundi svoju tajnu.
I istina je da sa onim sto si ostao unutra
je uvek ono sto nikada,
nikada neces moci imati uz sebe.
Tako da pokusavam da uklonim sve tragove
od daleke uspomene.
I moje ruke hladne, moja kosa
duga, crna, na mojim ledjima,
moje usne nesto nespretno ti sapucu,
'ti me ne gledaj, ali se ne zaustavljaj'.
Koza protiv koze i osmeh,
zasto tolike reci?
Secam se ove emocije,
dok zrak onog sunca je odlazio
i oko nas 200 beleski.
200 beleski.
I moje ruke hladne, moja kosa
duga, crna, na mojim ledjima,
moje usne nesto nespretno ti sapucu,
'ti me ne gledaj, ali se ne zaustavljaj'.
Koza protiv koze i osmeh,
zasto tolike reci?
Secam se ove emocije,
dok zrak onog sunca je odlazio
i oko nas 200 beleski.
I ovuda odlazi zivot i njegov put
u ravnotezi izmedju tuge i mucenja
i ti i ja popravljamo, srce koje se slomilo,
mi smo krv koja tece i koja zivi od ljubavi.
Proslost je proslost i ne moze se vise nista uraditi,
ili ga izgubis, ili ga nisi trazio,
zvuci sada plutaju
i oko nas 200 beleski.