Ništa nije zauvek.
Želim da živim svakim trenutkom.
To si bila ti.
Ona nije ništa posebno,
bar znam dobro da se pretvaram.
To sam bio ja.
I duva vetar sa istoka,
drveće ostaje bez lišća
dok se lagano povija.
I posle 20 cigareta,
gledam tvoju sliku
koju nikada neću zaboraviti.
Ničeg posebnog nema gore na nebu,
samo zmaj koji se opire hladnom vetru.
Ako sam samo bio ja taj koji ga je nosio
Kako znaš,
da to nije zauvek,
ne više.
Po klaviru
su mi rasute misli
iako verujem da sam dobro.
Nadam se da se da si i ti srećna kao ja.
Dom, putovanja, pa ljubav...
Oči koje me gledaju
nisu tvoje.
Noć je ružičasta, pada sneg.
Imam želju da hodam sam.
Ničeg posebnog nema gore na nebu,
samo zmaj koji se opire hladnom vetru.
Ako sam samo bio ja taj koji ga je nosio
Kako znaš,
da to nije zauvek,
ne više.
Nije to zauvek, zauvek.
ne više.
Mislim da smo bili samo mali koraci
koji idu suprotnim pravcima.
I kada bi se slučajno sutra našla ovde,
bilo lepo da ti kažem
kako je sve u redu ovako...
Ničeg posebnog nema gore na nebu,
samo zmaj koji se opire hladnom vetru.
Ako sam samo bio ja taj koji ga je nosio
Kako znaš,
da to nije zauvek,
ne više.
Nije to zauvek, zauvek.
ne više.