2:22 [Serbian translation]

Видиш ли

простор између нас

како шири се

како је хладан попут наших речи?

О љубави, зар не осећаш?

Ми смо безнадежне, сломљене грлице.

Имамо више рупа у капуту

него поља након рата.

Тотемска љубави,

ти си ме родила.

Ходамо,

трчимо,

падамо,

учимо,

подсети ме

шта то учимо?

Ходамо,

трчимо,

изнова се заљубљујемо,

шта ће преостати?

Шта ако је то била наша вера?

Oзначени смо у кутијама,

не можемо утећи.

Сат показује 2:22.

Сви путеви воде ме назад ка теби.

Тотемска љубави,

сада ме убијаш.

Није важно какав смо крај написали

исписали смо неке лепе реченице.

Мој лепи рате,

мој лепи разрушени зиде,

ходамо,

трчимо,

падамо,

учимо,

опет ме подсети

шта то учимо?

Ходамо,

трчимо

изнова се заљубљујемо,.

шта ће преостати?

Хајде, надо, одразе у огледалу,

потребна си ми попут мајке.

Био сам заслепљен моћи,

сад више немам ни дома ни склоништа