Vezanog jezika, velikih nerava kao stena
Zasto mama, mislio sam da sam bio tvoj vojnik
Moj brat sedi pokraj mene
Zakopcan na sedistu
Oseca zedj, vreme je da se zakoci
Na kamionsko parkiraliste da ga moj cale stavi na rame
Tamo iza gde sade svo drvece
3 metra od mesta gde me je tata sahranio
(Boziji Pokloni)
Kada bi moj put bio gladak ili hrapav
Ako bih mogao sa trnjem i razbacanim ruzama
Ja idem ocevim stopama
I on me nikada nece ostaviti samog
Ako uzmem krila jutra
Nadaleko sa gigantskim morem
Cak i tamo ce me njegova ruka ostaviti
Cak i tamo ce moj Bog biti
Iako ce sumornost noci biti oko mene
Iako necu moci da vidim svoj put
Ipak ce Gospod videti i voditi me
Jer njemu je noc dan
Ako su moje misli dobre ili zle
Pusti me da razmislim o tome da ih ne sakrijem
Postoji jedan gore koji vidi sve
I On nadgleda svaku misao
Moje oci sve vise gledaju
I svi moji putevi ka Njemu su znani
I njegove voljene ruke me obavijaju
On me nece ostaviti samog