Пронашао сам светло између пукотина,
пронашао сам глас који дрма а и даље узвраћа ударце.
Али, ниједно оружје које потегнем
не може да искаже оно што мислим,
зато сада отказујем овај рат у себи.
Речи које говоримо гласно
постају кућа у којој живимо,
ватра у нама има моћ
да гради или руши мостове.
Не постоји тачан или погрешан знак,
можда је дошло време да сви почнемо да слушамо...
Колико је јабланова пустило звук
кад им се гране савијају а никог нема поред њих?
Нисам ја једини талас који обликује обалу
стојећи на раменима свих оних који су дошли пре...
Речи које говоримо гласно
постају кућа у којој живимо,
ватра у нама има моћ
да гради или руши мостове.
Не постоји тачан или погрешан знак,
можда је дошло време да сви
прихватимо упозорење и почнемо да слушамо...
Љубав или мржња коју дајемо
постаје кућа у којој живимо.
Љубав или мржња коју дајемо
постаје кућа у којој живимо.
Љубав или мржња коју дајемо
постаје кућа у којој живимо,
прихватите упозорење и почните да слушате...
(превео Гаврило Дошен)