Umoran sam da budem hrabar,
koji vice u tisini tvoje ime i u tami.
Umoran sam da budem hrabar,
u ovoj bici nasamo sa samocom.
Umoran sam da se borim za nase sam
koliko poljubaca sacuvanih, a ne probanih
i koliko dodira neiskoriscenih.
Umoran sam da budem hrabar,
da placem skriveno,
bez nje mi je sve svejedno.
Umoran sam da budem hrabar,
da zivim sa strahom da nece biti druge prilike.
Umoran sam da se pretvaram da te vise ne volim,
koliko vremena izgubljenog bez snova,
koliko kosmara pri budjenju.
Secam se tvog osmeha
kada sam te video prviput,
vetar i povetarac su slikali profil u tvojoj kosi.
Od vode sveze tvoji dodiri,
od karamele su bili tvoji poljupci,
mrzim te, mrzim te, volim te.
Sada ne ostaju cvetovi moja prica,
kako da pobegnem od tebe, ako te nosim unutra?
Hodam na prstima kroz vreme,
samo zelim da te zaboravim, sada ne mogu da te vidim vise.
Umoran sam da budem hrabar,
umoran sam da se borim,
ti si moj zivot i moja kazna,
bez tebe mi je tesko disati.
Sada ne ostaju cvetovi u mojoj prici,
kako da pobegnem od tebe, ako te nosim unutra?
Hodam na prstima kroz vreme,
samo zelim da te zaboravim, sada ne mogu da te vidim vise.
Umoran sam da budem hrabar,
umoran sam da se borim,
ti si moj zivot i moja kazna,
bez tebe mi je tesko disati.
Umoran sam da budem hrabar,
da glumim savrsen srecni zivot.
Umoran sam da budem hrabar,
da menjam osmeh za tugu,
vise ne mogu da izdrzim.
Umoran sam da lazem i da cutim sve.
Koliko te volim, moram da krijem?
I koliko zagrljaja da predam?