Ti misliš da poseduješ svu zemlju na koju staneš
Da je Zemlja samo mrtva stvar koju možeš imati
Ali ja znam da svaki kamen i drvo i stvorenje
Ima život, ima dušu, ima ime
Ti misliš da su ljudi koji su ljudi
Samo oni koji izgledaju i misle kao ti
Ali ako pođeš tragovima stranca
Naučićeš stvari koje nisi znao da nisi znao
Da li si ikada čuo vuka koji plače na plavi mesec?
Ili pitao divljeg risa zašto se ceri?
Da li možeš da pevaš sa svim glasovima planina?
Da li možeš da slikaš bojama vetra?
Da li možeš da slikaš bojama vetra?
Dodji, trči kroz skrivene borove staze šume
Dodji, probaj slatke plodove Zemlje
Doji i valjaj se u svim bogatstvima oko sebe
I jednom se ne pitaj koliko vrede
Oluja i reka su mi braća
Daždevnjak i vidra su mi prijatelji
I svi smo nekako povezani
Spiralom koja se ne završava
Koliko visoko smokvino drvo rasta?
Ako ga osečeš, nikada nećeš saznati
I nikada nećeš čuti vuka koji plače na plavi mesec
I, nebitno da li smo beli ili bronzane kože
Treba da pevamo sa glasovima vetra
Treba da slikamo bojama vetra
Možeš posedovati Zemlju
Ali sve što ćeš posedovati je zemlja dok
Ne naučiš da slikaš bojama vetra