Дао сам ти и срце и душу, девојко,
зар нисам, душо, зар нисам?
Пружио сам ти љубав какву никад ниси имала,
зар нисам, душо, зар нисам?
Толико сам пута плакао, знаш да је то истина,
а чини ми се да је теби сваки пут то било смешно.
Зар те нисам запањио овог пута,
зар те нисам запањио овог пута?
Мислио сам да је твоје срце искрено, девојко,
зар нисам тако мислио, зар нисам?
Али овог пута стварно те остављам,
надам се да то знаш, надам се да знаш.
Десет пута и више, излазио сам на врата,
схвати то сад, неће више бити тога.
Зар те нисам запањио овог пута,
зар те нисам запањио овог пута?
Девојко, је л' можемо да попричамо, само на трен,
знам да је било давно
када те је последњи пут неко запањио као ја.
Биће других прилика за тебе и мене,
видим да ти сузе теку.
Реци ми девојко, јесам ли те запањио?
Зар те нисам запањио овог пута,
зар те нисам запањио овог пута?
(превео Гаврило Дошен)