Calle de la llorería [Serbian translation]

Ти, који желиш да се играш са ватром али не волиш да се опржиш;

ви, који продајете маглу а тражите јасноћу;

ти, који улазиш у дубину па гуташ воду док се не угушиш;

ти, који ћутиш а желиш да се други расправљају;

ти, трансвестит на еквидистанци који се

сусрећеш са причом како се супротности привлаче;

ти, који ствари радиш половично а желиш да славиш побједе,

али реци ми, када је такав рад донио успјехе?

Ти, који живиш од успомена а садашњост ти експлодира

у фацу јер си само гледао у своје кораке;

ти, којем не прија да видиш

да се према теби понашам, као што си и ти према мени:

То је Луциферов синдром,

да будеш зао

јер је некад неко био зао према теби;

ти, који тражиш три жеље од златне рибице

а друге шаљеш у три лијепе...

Пожури или неће бити мјеста,

иди и затвори врата по изласку,

јер толико људи је отишло

да се мјесто смањило и сад се нема гдје живјети...

Као киша...

Знаш шта ћу да урадим..

Неко је почео да плаче,

али нећу ти рећи ко је то, ја.

Идите да плачете у улици гдје је плачионица

(јер ја сам се већ исплакао, ја сам се већ исплакао)

Плачите у улици гдје је плачионица

(јер ја сам се већ исплакао, ја сам се већ исплакао)

Опростите што сам ироничан,

и што се смијем, смијем и смијем,

али та тугица није моја,

ја сам своју отплакао, своју сам отплакао.

Ти, неодлучна особо која само чека,

јер 'добрим стварима треба времена'

па ти онда вријеме пролети и прође

и онда кад више немаш шта да изгубиш,

на крају добијаш само то изгубљено вријеме

па се жалиш што у животу нема продужетака.

Ти, храбри некултурни човјече који желиш

да се о теби прича, па макар и лоше;

ти, увријеђени човјече, који пљујеш људе на интернету

али не и уживо, да ти у очима не би видјели несигурност;

ти, који се само плашиш да ће те заборавити;

ви, језици који ништа не кажу али увијек траже нешто,

ви, најоштрији критичари који су осјетљиви и крхки,

оштрог језика али глувог уха на критике о себи;

ти, који се вјечно кајеш што толико пута ниси ишао другима,

који си усамљенији од броја један,

сада, кад хоћеш да будеш у друштву,

немаш никога крај себе да му се исплачеш на рамену.

Пожури или неће бити мјеста,

иди и затвори врата по изласку,

јер толико људи је отишло

да се мјесто смањило и сад се нема гдје живјети...

Као киша...

Знаш шта ћу да урадим..

Неко је почео да плаче,

али нећу ти рећи ко је то, ја.

Идите да плачете у улици гдје је плачионица

(јер ја сам се већ исплакао, ја сам се већ исплакао)

Плачите у улици гдје је плачионица

(јер ја сам се већ исплакао, ја сам се већ исплакао)

Опростите што сам ироничан,

и што се смијем, смијем и смијем,

али та тугица није моја,

ја сам своју отплакао, своју сам отплакао,

ја сам своју отплакао, своју сам отплакао.