Аврам [Avram] [Transliteration]

Строфа #1 (Демонио):

Бројимо паре па правимо купове, сањам девизе у снове кад утонем

Миришем скупо на лову што чеше ми длан, и сваки дан

Звучимо болесно као у џепу да штекујем клавијатуре и драм

Не могу сам, и не морам сам, да ли месечарим или је сан?

Не знам ни сам где ми је стан, на бини, на путу, шта ти ја знам

Кључева мало, превише брава, Опција много - која је права?

Опција много, људи се љуте, у конфликту са мном семе им утрем

Опција много, људи су глупи, кад падају паре ти их покупи

Рефрен (Демонио):

Због дара имамо пара

Свеżњеви свежи ко да деда ми је Аврам

Као да отац ми је Језда а кева Дафина

Правимо лову као штампарска машина

Мост (Демонио):

Где је моја лова оћу да ми кажеш сада

Динари, девизе, јер пара светом влада

Где су те монете што сам сањао ко дете

На курве кад бацим лете лете ко конфете

Строфа #2 (Демонио):

Она ме жели на ноћ да покаже како је моћна

Грло голица пенушаво вино у ноздрви мириси воћа

Опоре ноте парфема, она иначе веома смерна

Дала је одушка себи па даје до знања на шта све је спремна

И то што увија као да ради за бакшиш њена је тачка

Ловац је постао ловина, мачора уловила мачка

Она је добила плен да залечи сујету, деле ужитак

Он вечерас је њен, јер даме кад бирају, то је добитак.

Строфа #3 (Фурио Ђунта):

Где су те монете? Где су те монете?

Парама бришем еполете нек од мене никад не полете

Мислим само на то, мислим само на то

Ако не платиш ми данас платићеш ми са каматом

Живот нам није сладак, само натријум и хлор

Ипак рано је за шарену флору, црни флор

Имам дара, по тинтари тумара траума

Ако не да пара узећу скалп тог клауна

Спискови и листе, мислили сте први сте – нисте

мислили сте први сте – ниспе, Сиднеј, Мелбурн и Бризбејн

Чуће за нас, за вас не, ви сте брзи ко јога – намасте

Нама ништа, вама све, о не, о не, о не, о не

Када решим лешим, плеши плеши плеши, ја сам светски првак као Кари Пешић

Када решим лешим, а ти кесу дреши, водим ти малу на несић у треши

Не идемо меко, ко да ћале ми је Беко

Ко да кева пуна ми је ко брод, ко да не морам да палим преко