(Refren)
Možda ne mogu odmah da napravim nešto,
pa bih najrađe nesto,
možda ne znam kako, gdje smo, na čem' smo,
pa brige ugasim pjesmom. x2
Ponekad sjednem i razmislim,
ponekad uzmem nešto da se razbistrim,
mislim o životu, šta bi s njim,
kako da ga namjestim ko program daljinskim.
Zato da napravim nešto, tu sam,
kad nešto ne mogu, e, onda lud sam,
ne želim čut ništa dok ne pokušam,
samo brige ugasim pjesmom i slušam.
I kada ljut sam, ne mrštim se, zar bi trebo ?
Uvijek dobro držim se kad bi me sreo,
naučit brigu iz nekih stvari lako je,
i dok nemaš ništa imaš oči za plakanje.
Šalim se, to sam reko da ohrabrim se,
dok iz govana vadim se,
mozda nešt' ne znam, al' znam da vrijeme leti,
kako da uspijem, mislim 0 - 24.
(Refren)
Ne znam da l' bih reko da li je slučajnost,
kad te život lupi i vrati te u stvarnost,
on je sve što imam i kad se vrti svota,
kužim frenda kada kaže, hoću više od života.
Brojim, jen-dva-tri-četri godine,
glazba ova drži me i kroz život vodi me,
a di smo bili sinoć ? Snimali do jutra,
jer ljudi ovdje žive od danas pa do sutra.
A što je razlog da nas neko krivo gleda,
možda album, ljubomora, to je bed, a ?
Onda okej, meni nije bitno uopće,
gledam koke, što od mene neko hoće.
Imam posla od kojeg vidim štošta,
život me naučio da nikad nije dosta,
udarci što primim mene čine jačim,
moram sutra uspjet na bilo koji način.
(Refren)
Možda ne mogu pomak da napravim,
ko zna dal' mogu odmah da nastavim ?
Ili ne smijem tu bit, a još stojim,
a i nasmijan bio bih da keš brojim.
Tu postojim, tu sam, razumiješ ?
Furam se ozbiljno, rasmisli kaj briješ ?
Brige razbijaš sigurno s pjesmom,
takav sam i ja kad bi najrađe nesto.
Ne znam di smo, na čem' smo, kaj mislimo,
priznajem, nismo se mijenjali, isti smo,
pusti priče, na njih već navikli smo,
malo ih je takvih što pričaju iskreno.
Kuda sve to ide? Čije su ovo brige?
Neki još govore da je sve to dio igre,
sebi držim fige da bolje brže stigne,
da bih mogo reći, bit će bolje sutra sine.
( Refren)