'39 [Serbian translation]

'39 godine

Okupili su se dobrovoljci

U danima kada je pristaništa bilo malo

Jedne sunčane zore plovio je brod kroz plavu svetlost*

To je bio najlepši prizor koji sam ikad video

Noći su sledile dane

Pričale su se priče

Da su mnoge hrabre duše bile u njima

U mnogim usamljenim danima

Plovile kroz nebo koji je svetucao ko pena*

[Nikad se nisu osvrćali, nikad plašili, nikad plakali]

[Zar ne čujete kako Vas dozivam

I ako ste godinama daleko od nas

zar nas ne čujete kako Vas dozivam]

Napišite nam poruke na pesku

Za dane kad ću Vas držati ruke

Na zemlji da bi nas naši unuci pamtili

'39 godine

Uplovio je brod iz plavog neba*

Dobrovoljci su otišli tog dana

Nosili su dobre vesti

Sa novog sveta koji se rađa

I ako su njihova srca patila

Za svet koji će biti sed i star

Naše drage ljubavi odlazimo daleko

Al moje ljubavi ovo ne može biti

Mnogo će godina proći

A ja ću biti za godinu stariji

Vaše drage maternje oči izazivaće plač u meni

[Zar ne čujete kako Vas dozivam

I ako ste godinama daleko od nas

zar nas ne čujete kako Vas dozivam]

Napišite nam poruke na pesku

Za dane kad ću Vas držati ruke

Na zemlji da bi nas naši unuci pamtili

[Zar ne čujete kako Vas dozivam

I ako ste godinama daleko od nas

zar nas ne čujete kako Vas dozivam]

I Vaše poruke na pesku

Ne mogu dušu da mi izleče kao Vaše ruke

Moja duša još uvek pati