Airbag [Serbian translation]

Treba mi vazdušni jastuk.

Pre nego što naletim na neizbežnu tugu

koja se približava.

Noću mrzim ići kući.

Taksista izbegava kraći i brži put.

Na radiju DJ previše govori.

A gost se previše smeje.

Ne puštaju nikakve pesme.

A razgovor je sve duži.

Obično mrzim slušati ovo.

Pitao bih ga da promeni stanicu.

Ali nema pesme koju bih želeo čuti.

A na radiju i dalje drže govore.

Misli sam utišao.

Smeju se nerazumnim rečima.

A čak i taksista koji je bio neraspoložen,sada se smeje sa njima.

Pretpostavljam takve reči danas su u modi.

Možda sam ja jedini pust otok.

Na kraju,neko izvodi pesmu po nečijoj želji.

Tu tužnu pesmu koju sam nekad voleo.

Možda je i ta osoba sama?

Na mestu gde spava dan.

Treba mi vazdušni jastuk.

Pre nego što naletim na neizbežnu tugu

koja se približava.

Treba mi vazdušni jastuk.

Suviše je kasno izbeći.

U posljednje vrijeme ima mnogo stvari koje me brinu.

Ne mogu se ni napiti kako treba.

Ali ipak ne izbegavam piće.

Možda zato što sam usamljen.

Ili zato što želim biti sam.

Jer meni samoća je sigurno područje.

Zaista i da je neko kraj mene.

Podelio bih ga.

To je kao znak pitanja koje nemam gde staviti,srećom.

Glasno sam čuo.

Dogovor za piće je otkazan.

Taksista prekida vezu i priča nešto,verovatno gunđa.

Pogled mi pada na taksimetar.

Na zglavljenu porodičnu fotografiju.

Shvatio sam lutam jer nemam dom.

Ili možda jer nemam gde otići.

Treba mi vazdušni jastuk.

Pre nego što sam naletim na neizbežnu tugu

koja se približava.

Treba mi vazdušni jastuk.

Suviše je kasno izbeći.

Mislim da sam opet sam.

Mislim da sam opet sam.

Mislim da sam opet sam.

Ponovo.

Mislim da sam opet sam.

Mislim da sam opet sam.

Mislim da sam opet sam.

Ponovo.

Sad sam opasan.

Sad sam opasan.

Nema tog udarca koji me može oboriri...

Ne znam kada je počela padati.

Jednog dana,pogledam kroz prozor kiša kao da pada danima.

Ulice su već natopljene.

Odjednom odnekud čujem.

Vest o automobilskoj nesreći.

Zašto se odjednom setih?

Ko još dobro živi a suze lije?

Reč "gubitak" stoji kraj broja 1.

Koji izgleda toliko usamljeno.

Treba mi vazdušni jastuk.

Pre nego što naletim na neizbežnu tugu

koja se približava.

Treba mi vazdušni jastuk.

Suviše je kasno izbeći.

Tako mi nedostaješ,noćas.

Kiša pada a ovo srce proklizava.

Treba mi,da treba mi.

Vazdušni jastuk.

Mislim da sam opet sam.

Mislim da sam opet sam.

Mislim da sam opet sam.

Ponovo.

Mislim da sam opet sam.

Mislim da sam opet sam.

Mislim da sam opet sam.

Ne ponovo.