Autumn Leaves [Serbian translation]

Јесење лишће под смрзнутим душама,

Руке које жељно ишчекују постају меке и старе,

Мој драги је плакао док смо стајали на хладноћи

И попут овог јесењег лишћа, немам никога да загрлим.

Диван осмех, у модерним ципелама,

Премлад да каже, иако могу да се закунем да зна,

И чујем га како пева, док седи у столици,

Док ово јесење лишће лети свуда около.

А ја гледам и видим себе,

Несташно узвикујући,

Али сада је тихо и чујем те како певаш:

'Маче моје, не плачи, маче моје, не плачи'.

Јесење лишће је сада избледело,

Осмех који сам изгубила сам успела да пронађем,

Јер још увек живиш у очима мога оца,

То јесење лишће, све то јесење лишће,

све то јесење лишће,

припада само теби вечерас.