A što ti je, mila kćeri, jelek raskopčan?
Sa kim si se vragovala, ubio te dan?
Ne karaj me, mili babo, san je [tome] kriv;
Mladost bujna lako vara i osećaj živ.
Zaspala sam tiho, mirno, djevojačkim snom,
A u snu mi doš'o dragi, mio srcu mom.
Pružio mi vrele usne, da ih ljubim ja,
A u njedra ruke pruža da se poigra.
Pusti mene, mlado momče, da ja mirno spim.
[Iskopneću], izludeću, ne igraj se s' tim!
Zaspala sam tiho, mirno, buran beše san.
Na grud'ma mi prste jelek slabo izatkan,
Na grud'ma mi prste jelek slabo izatkan.