Osećam se setno
a ti sa prvom jesenjom kišom
lukavo, spretno i neprimetno
u sećanje se uvučeš krišom
Onda oklop sa mene spadne
budem neraspoložen i tužan
noći su kišovite, hladne
ja bespomoćan i razoružan
Uneseš u moju sobu
tugu i tezgobu
muke se ne okončaju
i prepustim se očaju
REF.
Ne treba mi tamnica
puna vlage i hladnoće
moja je soba samica
za sto godina samoće
Vidim da tapkam u mestu
da je sve prazan hod
srušena kula od karata
na sprud nasukan brod
Osećam se setno
a ti sa prvom jesenjom kišom
lukavo, spretno i neprimetno
u sećanje se uvučeš krišom
Uneseš u moju sobu
tugu i tezgobu
muke se ne okončaju
i prepustim se očaju
Ref. 2x
Ref. 2x