100 godina samoće lyrics

Osećam se setno

a ti sa prvom jesenjom kišom

lukavo, spretno i neprimetno

u sećanje se uvučeš krišom

Onda oklop sa mene spadne

budem neraspoložen i tužan

noći su kišovite, hladne

ja bespomoćan i razoružan

Uneseš u moju sobu

tugu i tezgobu

muke se ne okončaju

i prepustim se očaju

REF.

Ne treba mi tamnica

puna vlage i hladnoće

moja je soba samica

za sto godina samoće

Vidim da tapkam u mestu

da je sve prazan hod

srušena kula od karata

na sprud nasukan brod

Osećam se setno

a ti sa prvom jesenjom kišom

lukavo, spretno i neprimetno

u sećanje se uvučeš krišom

Uneseš u moju sobu

tugu i tezgobu

muke se ne okončaju

i prepustim se očaju

Ref. 2x

Ref. 2x