Prošli dani, kako se brzo menjaju.
Sve je sada prošlo i davno nestalo,
Teško je setiti se ičega što se kreće brzinom zvuka.
Što se kreće brzinom zvuka.
A ja se i dalje držim čvrsto
ovog sna o
dalekoj svetlosti
u kojoj ću nekako
opstati.
Ali ova noć bila je duga,
čekam sunce koje prosto
ne izlazi.
Mogu li oprostiti ono što zaboraviti ne mogu
i živeti u laži?
Mogu pokušati još jednom,
zašto poricati ovaj poriv u meni,
samo tražim malo spokoja.
Svaki put kada ga dobije
on me savlada,
nije mnogo od mene ostalo, vidiš.
A ja se i dalje držim čvrsto
ovog sna o
dalekoj svetlosti
u kojoj ću nekako
opstati.
Ali ova noć bila je duga,
čekam sunce koje prosto
ne izlazi.
Šapat u tami,
jesi li to ti ili samo moje
misli.
Potpuno sam budan i pružim ruke.
Postalo je tako tiho,
Da li sam još dalje odlutao?
Krećem se brzinom zvuka.