Балада про мальви [Balada pro mal'vi] [Serbian translation]

Заспали су слезови поред куће,

Месец је изашао да их успава.

И само мајка не спава,

Мајка не спава,

Она мене чека.

О, мила мајко, не чекај ме,

Ја се више у нашу кућу нећу вратити.

Из мог срца ниче слез,

И у крви цвета.

Не плачи, мајко, јер ниси сама,

Много је слезова посејао рат.

Они ти у јесен шапућу:

„Заспи, заспи, заспи, заспи...“

Мајке имају своју драгу децу,

А моја само цвеће.

Усамљени слезови под прозором,

Слезови под прозором

Већ су одавно заспали.

Чим сване, изађи на праг,

И људи ће ти се клањати до земље.

Прошетај пољем, а бујни слезови ће

Додирнути твоје руке.

Живот је као песма која никад не престаје,

Ја ћу за тебе поново у слезовима живети,

А ако нежност нисам успела да ти дам –

Опрости, опрости, опрости, опрости...