El hombre que olvidó su nombre [Serbian translation]

Odavno se desilo

Ali niko to nije zaboravio

Bio je to krik tako prodorav

Da se još uvek čuje po krovovima

Od tada... niko više ne hoda po šumi

Svi znaju da u sumrak možeš da se sretneš

Sa čovekom koji je zaboravio svoje ime

Sa čovekom koji je zaboravio svoje ime

Sa čovekom koji je zaboravio svoje ime

Sa čovekom koji je zaboravio svoje ime

Pobegao je iz grada

Njegov lovorov venac ga je sprečavao da diše

Nije osećao ono što nije kupovao

A kada je imao sve... više nije osećao ništa

I sve se ubrzalo

One noći kada je na kolenima preklinjao Boga

Da mu pokaže kada i gde je mogao da se pretvori

U čoveka koje je zaboravio svoje ime

U čoveka koje je zaboravio svoje ime

U čoveka koje je zaboravio svoje ime

U čoveka koje je zaboravio svoje ime

Ne može da živi a da se ne seća...

Ne može da živi a da se ne seća...

Ne može da živi a da se ne seća...

Ne može da živi a da se ne seća...

Ne može da živi a da se ne seća

Zagrljaja koje nije mogao da kupi

Ne može da živi a da se ne seća

Dodira koje nije mogao da kupi

On je čovek koji je zaboravio svoje ime

On je čovek koji je zaboravio svoje ime

On je čovek koji je zaboravio svoje ime

On je čovek koji je zaboravio svoje ime